banner-simboli i dan opstine

Географски положај и природне основе општине Прибој

Општина Прибој се налази у југозападном делу Републике Србије, између 43˚ 33' 59" северне географске ширине и 19˚ 32' 07" источне географске дужине, на тромеђи Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине. На северу се граничи са општином Чајетина (у дужини од 23 км), на истоку са општином Нова Варош (15.6 км), а на југоистоку са општином Пријепоље (28 км). На југу у дужини од око 27км граница општине је и државна граница са Републиком Црном Гором (општином Пљевља), а на западу у дужини од око 51 км граница општине је и државна граница са Републиком Босном и Херцеговином (општине Рудо и Чајниче). Укупна дужина границе општине Прибој је око 145 километара.

У административном погледу Прибој је општински центар са 14 месних заједница, 33 несеља и 24 катастарске општине. Према организацији републичке управе по управним окрузима припада Златиборском округу, од чијег је центра, Ужица, удаљена око 70км. Површина општине је 552 км2.

 

Рељеф


Рељеф општине Прибој је веома разноврстан и интензивно дисециран. У геотектонском смислу ова област се налази у области офиолитске зоне Динарида. У рељефу се издвајају три основна макрооблика: Речне долине Лима и Увца, флувиоденудационе површи и планинске масе, које се углавном дижу са ових површи. Најизразитија је површ Јабуке (нижа) и површ Побијеника (виша). Од планина се издвајају Побијеник и Јаворје ( са 1486 м н.в.) са леве, а Златар са десне долинске стране Лима. Надморска висина долина се креће од 400 до 500 м, површи су високе од 900 до 1300м, а планине до 1500м. Најнижа надморска висина је 392 м.

 

Геолошка грађа


Геолошка грађа општине Прибој је веома хетерогена. Овде се, наиме, јављају различите стенске формације и скоро сви стратиграфски слојеви од палеозоика до квартара. Заступљеност појединих геолошких јединица је неравномерна. Највеће пространство заузимају: серија дијабаз-рожначке формације, серпентине и серпентинисани перидотити и, потом, палеозојски шкриљци, затим мезозојски кречњаци. У појединим деловима општине срећу се и магматске стене. Од терцијарних и квартарних наслага доминирају конгломерати, брече и невезани седименти.

 

Геотектонске и геосизмичке карактеристике

Тектоника општине Прибој је веома сложена, што се одразило и на морфоструктурни склоп територије. Савремена тектоника је везана за дислокације Лима и Увца, као и Пљеваљску котлину која се налази у непосредној близини. Што се сеизмичности тиче, ова територија се налази између две изразито трусне зоне, Копаоничко-Златиборске и трусне зоне Црногорског приморја. Обе ове зоне утичу на сеизмичку хазардност ове области. Ниво сеизмичког ризика је најмањи на подручју према Златару (6,5-7), з знатно је ризичније подручје према Пљеваљској котлини ( 7,5 ) и Рудом.

 

Клима

Општину Прибој карактерише изразит климатски геодиверзитет. На релативно малом простору смењују се жупна, умерено-континентална и субалпска клима. Овакав изразит климатски диверзитет последица је велике рашчлањености рељефа (утицај планинских маса, хипсометрије, нагиба терена и експозиције) и регионалних ветрова. 

Средња годишња температура у Прибоју износи 9,3°C, док је она на висоравнима око 7,6°C. Средња годишња количина падавина за прибојску општину износи 752мм. На површима и узвишењима она је виша него у долини Лима, и креће се између 850-900мм. Удео снежних падавина у укупним падавинама је такође различит. У долини Лима он износи 15%, на површима до 30%, док је на планинама преко 40%.

 

Земљиште

Општина Прибој је веома сиромашна земљишним ресурсима. Кривац за то је најпре природна средина, а потом људска небрига и немарност. Наиме, веома стрми нагиби онемогућавају дуже задржавање разореног супстрата, а с друге стране погодују ерозији земљишта, па је и са те стране стварање и развитак земљишта веома отежано. Најквалитетнија земљишта у општини Прибој притиснута су водом акумуације ХЕ Потпећ или су уништена прекривком насеља, путева и индустријских објеката. На територији општине доминирају скелетна земљишта (литосоли), затим рендзине, ранкер, колувијуми, сироземи, гајњаче и смеђа земљишта.

 

Пољопривредно и шумско земљиште у општини 

Од укупне површине општине Прибој, од 55.300ха, на пољопривредно продуктивно земљиште отпада 18.427ха или 34,95% територије.

Табела бр.1:Структура укупне пољопривредне површине према начину коришћења

 

Општина ha

Удео у укупној пољ.површини %

Површина укупно

55.300

/

Пољопривредна површина

18.427

100

Оранице и баште

Укупно

4.046

22,0

Жито

390

2,1

Повртно биље

671

3,6

Крмно биље

2.478

13,4

Воћњаци

1.405

7,6

Ливаде

7.064

38,3

Пашњаци

5.912

32,0

Остало

2.395

13,0

Општина Прибој релативно је богата шумама и шумским ресурсима. Доминантан размештај шумских ресурса везан је за више делове општине. Под шумама се у општини Прибој налази око 64%, тј. 35654ха. Однос лишчарских и четинарских шума је 65:35. Државним шумама предузеће "Србијашуме" газдује преко свог организационог дела Шумско газдинство „Пријепоље" из Пријепоља, односно преко Шумске управе из Прибоја.

 

Воде

Хидрографску кичму општине Прибој представљају реке Лим и Увац, са Потпећким језером. Мање десне притоке Лима на том делу су реке Кратовска, Јармовачка, Годушка и Рабреновачка, као и река Увац која уоквирује границу општине са северне стране. Леви део слива формира река Поблаћеница, са притокама – Љутина, Касидолска, Бучевска, Сућеска, Гложанска, Жинска, Сочица, Баботина, Калуђеровска река, Шалипурска река - које дренирају падине Побијеника, Јаворја, Забрђа. Река Увац тече северном границом општине.

Термоминерални извори су концентрисани у и око Бање, али нажалост нису сви каптирани. Најпознатије извориште је оно на коме је подигнута Стара Бања на 530мнм. Са једним базеном, чији извор даје у секунди 43 литара воде, температуре 37˚С. Над слабијим извором изграђена су три базена Нове Бање капацитета 15 литара у секунди са температуром воде 36,5˚С. Издашност свих лековитих извора прелази 80 литара у секунди. Вода је без мириса и укуса, акратотерма, а по хемијском саставу слабо радиоактивна, индиферентна хорнеотерма земно-алкалног типа. Лековита вода се пије, али се више користи за купање.

текст: Г. Пијевац