slideshow04

О Прибоју

О Прибоју

Општина Прибој

Општина Прибој је у југозападној Србији, у шумовитој области Старог Влаха, у долини реке Лим . Општина Прибој смештена је на тромеђи Србије, Црне Горе и Републике Српске (БИХ). Прибој се граничи са општинама Чајетина, Нова Варош, Пријепоље, Пљевља, Чајниче и Рудо. Кроз Прибој пролазе врло важни регионални путеви ка Подгорици и Сарајеву, као и пруга Београд- Бар. Од Београда Прибој је удаљен око 280 км, од Подгорице око 200 км, Сарајева око 160км а од Ужица око 90 км.

Због близине страних тржишта, добре транспортне и телекомуникационе мреже, природних ресурса и квалификоване радне снаге, општина Прибој је врло повољно подручје за потенцијалне инвеститоре.

Величина заједничког тржишта Србије, Црне Горе и Републике Српске (БИХ) процењује се на око 12,5 милиона потрошача.

Општина Прибој заузима 8,9 % укупне површине Златиборског округа. Клима је умерено континентална. У току године сунчаних дана је 60, облачних 145.

Прибој је изразито планинског карактера, најнижа надморска висина је 387 м код Фабрике „Фаспини“, највиша 1486 м – Обар - Јаворје.

На површини од 552 kм² живи око 30.377 становника, различитих националности распоређених у 14 месних заједница. Прибој је вишенационална средина у којој се увек живело сложно. Етнички састав становништва је: Срби - 22.523, Бошњаци - 5567, Муслимани - 1427, остали - Црногорци, Албанци, Југословени, Мађари, Бугари - 860.

Прибој је познат захваљујући камионима и аутобусима ФАП-а и „Полиестеру“ који производи предмете од пластичних маса и делове за аутомобиле.Мапа Прибоја са околним градовима

Само 5 км од центра града је, Прибојска Бања позната по лековитости термоминералних извора, и манастир Св.Никола из 12.века.

У центру Старог Прибоја је Хасан-агина џамија, саграђена 1758 године, Завичајни музеј у коме се чувају, изучавају и презентују уметничко-историјска дела и културна баштина Прибоја.

Свима који желе да осете дах старих времена и упознају традицију овог подручја Етно кућа (кућа Јевђевића) у Старом Прибоју широм отвара врата . У Прибоју је 6 матичних основних школа, док мрежу средњих школа чине Гимназија и Машинско-електротехничка школа.

Прибој је општина богатог културног живота, позната по Лимским вечерима поезије, Међурепубличком фестивалу дечијег драмског стваралаштва. Прибој је и град спорта, град у коме се негује спортски дух. Посебан доживљај је сплаварање Лимом које се организује сваке године од маја до октобра .

Прибојци су гостољубиви и вредни људи који добронамерне посетиоце примају широко отвореног срца.

Знамења Општине

ГРБ И ЗАСТАВА

Грб Општине Прибој jе усвоjен 17.10.2013. године и користи се у три нивоа: основни, средњи и велики грб. Основни грб је намењен за општу употребу, средњи грб за потребе Општинске управе, а велики грб за највише органе Општине и за свечане прилике.
Блазон основног грба гласи: Мали грб се састоји од штита са следећим садржајем: Плаво, таласаста хералдичка пруга између три потковице сребрно, у подножју два крина а у средини штита зупчаник златно.
priboj-mali-grb-small

Блазон средњег грба гласи: Средњи грб се састоји од горе описаног штита на ком је сребрна бедемска круна са три видљива мерлона а окруженог златним полувенцем од храстове гране у роду (хералдички) десно и буквине гране у роду лево увезаних врпцом у бојама српске тробојке а испод свега сребрн свитак са натписом ПРИБОЈ.

priboj-srednji-grb-small
Блазон великог грба гласи: Велики грб се састоји од горе описаног штита на ком је сребрна бедемска круна са три видљива мерлона све постављено између два храста истргнута и са пет жирова природно који придржавају штит и иза њих два копља природна окована златом са којих се у поље на десном вијори стег у бојама српске тробојке а на левом хералдички стег Општине оба златно оперважена а као постамент стоје две сребрне планине из којих поменути храстови расту са унутрашњих падина између којих су травнати брежуљци, на десном горњем представа рудника из старине природно а на левом горњем сребрн бедем са три мерлона а између брежуљака и испод штита на травнатој површини бањски извор полукружни природно између два талаласаста хералдичка прута из којег истиче вода у језеро сребрно окружено брежуљцима у дну постамента. Испод свега је сребрн свитак са натписом ПРИБОЈ.

priboj-veliki-grb-small

Застава: Хералдички стег је истоветан садржају штита пренесеном на квадратну основу: Плаво, таласаста хералдичка пруга између три потковице сребрно, у подножју два крина а у средини стега зупчаник златно.

priboj-steg-small
Хералдички уметник: Љубодраг Грујић

 

DOWNLOAD

Уколико сте добили одобрење за употребу, овде можете да преузмете основни грб општине Прибој у растерском облику, у свим варијантама, као ZIP-овани png фајлови (3,08 MB).
Блазон и симболику грба можете преузети овде.

 

ПРАЗНИЦИ

priboj-dan-opstine-kalendarОпштина Прибој обележава и прославља "Дан Општине Прибој" 2. фебруара, као дан када се Прибој први пут помиње у Повељи Краља Фридриха III, која је издата 20. јануара 1448. године по Јулијанском календару (по Грегоријанском календару 2. фебруар).

Становништво

Број становника општине Прибој, по попису из 2011. године, износио је 27.133, од чега 13.410 мушкараца и 13.723 жена. Број домаћинстава је 2011. године достигао број од 11.431, док је укупан број станова 2011. године износио 9.035.

У општини Прибој је 2007. било 12.643 радно активног становништва, од чега је 6.533 било запослено (од тога 41,4% су жене), док је незапослених било 6.110 ( од тога су 49,3% биле жене). Од запослених 4.581 становника су радили у привреди, а 1.952 становника су радили у ванпривредним делатностима.

Назив насеља

Број становника (до 2002. по методологији ранијих пописа)

1948.

1953.

1961.

1971.

1981.

1991.

2002.

2011.

Прибој (Општина)

17989

20784

26147

32548

35200

35487

30377

27133

Бања

1639

1765

2148

2300

2164

2136

2163

3013

Батковићи

403

499

474

456

368

251

153

156

Брезна

316

365

309

313

214

135

60

26

Бучје

675

768

780

617

411

236

186

122

Добриловићи

336

383

471

551

333

638

490

439

Живинице

214

214

217

208

212

215

118

104

Забрђе

717

837

852

891

647

424

350

233

Забрњица

707

864

880

841

573

380

205

225

Заградина

382

495

526

534

406

288

248

155

Заостро

235

277

290

276

236

121

88

42

Јелача

367

414

461

436

393

295

254

158

Калафати

366

422

459

557

501

443

273

255

Калуђеровићи

463

546

573

513

399

231

164

128

Касидоли

831

918

1011

987

799

521

455

347

Кратово

305

331

436

390

355

348

305

285

Крњача

730

830

880

735

500

299

220

149

Кукуровићи

468

550

569

520

372

177

66

57

Мажићи

477

509

586

511

508

398

261

203

Милијеш

496

498

517

578

761

710

644

568

Плашче

239

281

307

278

174

103

85

49

Пожегрмац

412

461

458

401

343

269

188

149

Прибој (град)

1549

1902

5490

13304

18295

21949

19564

14920

Прибојска Голеша

717

742

743

739

534

291

204

118

Прибојске Челице

144

231

296

218

208

167

142

110

Рача

848

917

1056

1027

1018

1268

1313

1904

Ритошићи

908

1072

1111

1019

856

402

228

206

Сјеверин

240

253

304

360

424

544

337

380

Сочице

433

510

529

523

333

367

269

225

Стрмац

676

796

852

786

566

330

181

99

Херцеговачка Голеша

817

1020

1050

1051

877

620

430

311

Црнуговићи

251

311

323

304

289

175

93

66

Црнузи

383

380

472

383

515

433

445

964

Читлук

245

423

717

211

616

323

195

967

Извор: Републички завод за статистику

По попису из 2011. становници општине Прибој према националној припадности су: 
Срби - 20.582
Југословени - 36
Црногорци - 119
Бошњаци – 3.811
Муслимани – 1.944
Остали - 307
Неизјашњени - 256
Регионална припадност - 10
Непознато - 68

По попису из 2011. становници општине Прибој по вероисповести су: 
Исламска – 5.793
Католичка - 42
Православна – 20.608
Протестантска - 2
Остале вероисповести - 5
Неизјашњен - 264
Није верник - 47
Непознато - 291

У општини је 2007. било 188 новорођенчади а умрлих 315, што даје негативни природни прираштај од -127. До 1991. Општина је имала позитиван природни прираштај. Исте године Склопљено је 151 бракова, а разведено их је 24. 

Прибој је 2007. године посетило 4.270 туриста (од тога 1.017 страних) који су остварили 17.396 дана ноћења (од тога су странци ноћили 5076 дана).

Табела: Број домаћинстава и станова у општини Прибој:

  1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 7498 9019 10283 10443
Број станова 6974 8278 10165 10187

Извор: Републички завод за статистику

 текст: Г. Пијевац

Мапа општине Прибој

{mosmap}

Образовање

Крајем XИX века друштвено-економске и културне промене у Турској и Аустро-Угарској, као и јачање Краљевине Србије, утицале су и на културно-просветне прилике у Прибојском крају. Поред верских установа носиоци тих промена биле су и основне школе. Прве четвороразредне школе отворене су у Бањи 1853. Прибојским Голешима 1869. и Прибоју 1888 године. Почетком XX века отворене су школе у Крњачи 1903, Ритошићима 1907 и Бучју1909 године. Рад основних школа за време Првог светског рата био је прекинут. После рата у прибојском срезу почеле су са радом четвороразредне школе у Врбову, Тоцима, Бучју, Крњачи, Ритошићима, Забрњици, Забрђу, Прибоју, Бањи и Кратову.Све до краја Другог светског рата у Прибоју није постојала никаква друга школа осим четвороразредне основне школе. Према попису из 1948 године Прибој је имао 17.989 становника а радило је 11 четвороразредних школа. У Прибоју је 1954. године било 17 четвороразредних и три осмогодишње школе са укупно 2340 ученика. Број ученика је стално растао тако да је у јесен 1964. године на подручју општине Прибој у основне школе било уписано 5.513 ученика. Због миграционих кретања број ученика у основним школама се смањује .Од 1984. до 2006. године затврено је 17 школа, 15 четворогодишњих и две осмогодишње школе(Стрмац и Бучје). У Прибоју је 6 матичних основних школа, са две осморазредне и 6 четвороразредних издвојених одељења.

Мрежу средњих школа на подручју општине Прибој чине Гимназија и Машинско-електротехничка школа.
У Гимназији се образују ученици за два смера: друштвено-језички и природно- математички. У Машинско-електротехничкој школи се образују ученици у три подручја рада у оквиру којих је 13 образовних профила.

Основне школе

Вук Караџић 452 087
Десанка Максимовић 445- 553
Бранко Радичевић 445- 437
Благоје Полић 445- 437
Никола Тесла 445- 437
9. мај 445- 437

Средње школе
Машинско електротехничка школа 451-170
Гимназија 455-180

Значајне године

1219. - Бања постаје седиште Дабарске епископије

1852. - обновљен манастир Светог Николе на Бањи

1865. - Прибој је добио телеграф

1879. - (8. септембра) у Прибој је ушла Аустроугарска војска и сместила се у два гарнизона на Бањи и на Зеленцу

1882. - подигнут је први савремени хотел

1906. - Аустроугарска изградила пругу од Међеђе до Увца

1912. - (6. октобра)  основано „Соколско друштво Душан Силни“

1922. - основан фудбалски клуб „ Лим“ Клуб је 1955. променио име у ФК ФАП

1929. - године пуштена у саобраћај пруга од Увца до Прибоја која се настављала на пругу коју је Аустроугарска изградила 1906, од Међеђе до Увца

1945. - (12. јануара)  ослобођење Прибоја у Другом светском рату

1945. - Прибој добија електрично осветљење

1953. - почела са радом Фабрика аутомобила – ФАП

Историја Прибоја

Званични писани извори дају податке о насеобини Приибој од почетка 15. века, али се са сигурношћу може тврдити да је утврђени град Јагат на Малом Бићу зидан у 13. или 14. веку.

У 13. веку се први пут помиње и Жупа Дабар чије је седиште било у Бањи. Бању као утврђено насеље и напредан град помиње арапски географ, Ел Идриз Абдулах давне 1153, а тај епитет она задржава и у времену Немањића и њихових велможа Војиновића, Алтомановића и других. Од 1219. до 1698, када Турци спаљују и руше манастир Светог Николе, Бања је била седиште Дабарске епископије. 

Под Турску управу Прибој долази између 1459. и 1463. године, када се први пут у турским изворима и помиње. Под влашћу Османског царства остао је све до 1912, када је ослобођен и припојен Краљевини Србији. За време Турске управе Прибој припада, привремено, разним кадилуцима, срезовима, у Вишеграду, Чајничу, Новој Вароши, Пријепољу и Пљевљима а повремено је бивао и самосталан. Након Бечког конгреса 1879. године у Прибој долази и Аустро- Угарски гарнизон ( Зеленац и Бања ), који у Прибоју остаје до 1909. године. Долазак Аустроугарске војске доводи до развоја трговине, заната и других услужних делатности, а саграђен је и први хотел савременог типа.

Са избијањем Првог светског рата 1914, Прибој добија прворазредан стратешки значај. И поред добро организоване одбране, у јесен 1915. године прибојски крај је допао под окупацију аустроугарске војске. Окупација је трајала све до новембра 1918, када Прибој улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Између два светска рата Прибој се развија врло споро, изузев трговине и занаства. Изградња друмских путних праваца од Прибоја према Новој Вароши и Пријепољу, па према Рудом, Пљевљима и Сарајеву, а нарочито пруга Увац – Прибој, ојачава трговински промет Прибоја . Развој занатства и трговине доводи до активирања становништва на формирању спортских друштава и организација као и културно – забавног живота.

Наступајући од Вишеграда преко Бијелог брда у Прибој су 17. априла 1941. године ушли Немци. Поделом окупационих територија Прибој је припао италијанској окупационој зони и у њеном саставу остаје до 1943. кад их мењају Бугари. Почетком 1945. године отпочеле су операције на ослобађању ових крајева. Делови треће Санџачке 12. јануара 1945. ослобађају Прибој и околину.

Почетак Другог Светског рата Прибој је дочекао без индустријских предузећа, али његов крај означио је нови почетак и убрзану индустрализацију. Поред индустрије, развија се трговина, угоститељство, грађевинарство и друге услужне делатности. Млинско предузеће „12. јануар“, дрвно-индустријско предузеће „Лим“ , угоститељско предузеће „Бић“, комунално предузеће „Услуга“ , индустријска конфекција ИНКОП, саобраћајно предузеће „Ракета“, индустрија „Полиестер“, грађевинско предузеће „Изградња“, фабрика синтетичких смола „EPOXID“, а нарочито фабрика аутомобила ФАП усмеравали су развој Прибоја.

Поред замаха индустрализације, препород доживљавају и друштвене делатности. Изграђен је Дом културе, отварају се нове школске зграде и здравствене установе. Мења се и број становника. Долазе нови радници из Словеније, Босне и Херцеговине, унутрашњости Србије. Повећава се број градског становништва приливом радника са сеоских подручија. На левој обали Лима, у Читлучком пољу, изграђен је Нови Прибој- популарно назван Насеље. Шире се и приградска насеља у Мраморју, на Зеленцу, на Мостини, Подинама, Пољицу, Јармовцу и др.

Од 1913. до 1946. године Прибојској општини припадала су и места Марића Луке, Штрпца, Плема, Увац, Борановићи, Миоче и Мокронози, а од 1946, припадају општини Рудо.

Данас је Прибој мала општина на тромеђи Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине. Већина од набројаних предузећа више не ради пуним капацитетима. Број становника се из године у годину смањује, али они који у њему остају чине све да Прибој учине бољим местом за живот будућих генерација.

текст: А. Мановић

Прибојска Бања

До овог познатог лечилишта може се доћи пругом Београд - Бар, или магистралним путем Београд-Подгорица од кога је удаљена 16 км.

Прибојска Бања смештена је на заравни изнад Прибоја на 550м надморске висине.

Прибојска Бања је од Београда до Подгорице, једна од најатрактивнијих туристичких локација за потенцијалне инвеститоре. Налази се у југозападној Србији на 320 км од Београда, 5км од Прибоја.

 Прибојска Бања

Општина Прибој,је у циљу развоја туризма,  усвојила План детаљне регулације  Прибојске Бање, у коју се  планирају велика улагања. Почетком фебруара 2009 године почела је изградња Тржног центра. У плану је и изградња хотела са четири звездице и пута Прибојска Бања – Чајетина .

Интересовање за инвестирање у ово природно лечилиште, познато још из римског доба је велико.

Уколико и Ви желите да будете један од потенцијалних инвеститора, обратите се нашим стручним службама у Општинској управи  који ће Вам дати све потребне информације и савете.

 

Природни  лековити фактори Прибојске Бање:

У самом центру Бање налазе се извори топле минералне воде, каптираних у четири базена  јачине 70л/с, сталне температуре од 36,5°C до 37,5°C. У току је изградња петог базена који ће бити у склопу  РХ Центра  Бања.

У земљи испод Бање и њене шире околине, лежи огромна природна акумулација чисте хладне воде (Муртеничко језеро). Испод акумулације, на преко 900 kм², лежи језеро топле воде чија је температура око 60°C.

 

Лековитост воде:

Једна од првих анализа извршена је 1878 .године у Бечу и од тада се убраја у врхунске светске термалне изворе. 

Експертизом Медицинског факултета из Београда вода је сумпоровита, благо алкална, без боје и мириса, благо радиоактивна, без примеса тешких метала pH 7,2.

 Прибојска Бања - Јаз

Купање – хидротерапија препоручује се за:

Лечење код свих облика хроничног зглобног и ванзглобног реуматизма, обољења периферних нерава, свих облика посттрауматских стања, обољења кичменог стуба, поремећаја периферне циркулације, хроничних гинеколошких обољења, хроничних кожних обољења - убрзава зарастање рана.

Пијењем воде, лече се функционална обољења дигестивног тракта, надимања, отежано варење, стања после хируршких интервенција. Смањена pH вредност и ниска минерализација су препорука код свих микрокалкулозних стања уринарног и билијарног тракта.

У центру Бање налази се РХ Центар са 106 лежајева , салама за физикалну терапију које су опремљене са најсавременијим апаратима за физикалну медицину и терапеутским базенима .У лечењу се примењује хидро, кинези и физикална терапија.

 Прибојска Бања- Манастир Св. Никола

Природне вредности у околини:

Прибојска Бања налази се у живописној долини реке Лим у близини атрактивних планина Златибора и Златара . Близина Потпећког и Радојинског језера и река Лима и Уваца нуде могућност риболова и рекреације на води .

Посебан доживљај пружа манастир Св.Никола из 12 века који се налази у самом центру Прибојске Бање.

Ова Бања је, због климатских фактора, уз комбинацију са хидротерапијом, идеално место за одмор и припреме спортиста.

Ова Бања је, због климатских фактора, уз комбинацију са хидротерапијом, идеално место за одмор и припреме спортиста.

 Прибојска Бања - Снимак из ваздуха

Географски положај и природне основе општине Прибој

Општина Прибој се налази у југозападном делу Републике Србије, између 43˚ 33' 59" северне географске ширине и 19˚ 32' 07" источне географске дужине, на тромеђи Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине. На северу се граничи са општином Чајетина (у дужини од 23 км), на истоку са општином Нова Варош (15.6 км), а на југоистоку са општином Пријепоље (28 км). На југу у дужини од око 27км граница општине је и државна граница са Републиком Црном Гором (општином Пљевља), а на западу у дужини од око 51 км граница општине је и државна граница са Републиком Босном и Херцеговином (општине Рудо и Чајниче). Укупна дужина границе општине Прибој је око 145 километара.

У административном погледу Прибој је општински центар са 14 месних заједница, 33 несеља и 24 катастарске општине. Према организацији републичке управе по управним окрузима припада Златиборском округу, од чијег је центра, Ужица, удаљена око 70км. Површина општине је 552 км2.

 

Рељеф


Рељеф општине Прибој је веома разноврстан и интензивно дисециран. У геотектонском смислу ова област се налази у области офиолитске зоне Динарида. У рељефу се издвајају три основна макрооблика: Речне долине Лима и Увца, флувиоденудационе површи и планинске масе, које се углавном дижу са ових површи. Најизразитија је површ Јабуке (нижа) и површ Побијеника (виша). Од планина се издвајају Побијеник и Јаворје ( са 1486 м н.в.) са леве, а Златар са десне долинске стране Лима. Надморска висина долина се креће од 400 до 500 м, површи су високе од 900 до 1300м, а планине до 1500м. Најнижа надморска висина је 392 м.

 

Геолошка грађа


Геолошка грађа општине Прибој је веома хетерогена. Овде се, наиме, јављају различите стенске формације и скоро сви стратиграфски слојеви од палеозоика до квартара. Заступљеност појединих геолошких јединица је неравномерна. Највеће пространство заузимају: серија дијабаз-рожначке формације, серпентине и серпентинисани перидотити и, потом, палеозојски шкриљци, затим мезозојски кречњаци. У појединим деловима општине срећу се и магматске стене. Од терцијарних и квартарних наслага доминирају конгломерати, брече и невезани седименти.

 

Геотектонске и геосизмичке карактеристике

Тектоника општине Прибој је веома сложена, што се одразило и на морфоструктурни склоп територије. Савремена тектоника је везана за дислокације Лима и Увца, као и Пљеваљску котлину која се налази у непосредној близини. Што се сеизмичности тиче, ова територија се налази између две изразито трусне зоне, Копаоничко-Златиборске и трусне зоне Црногорског приморја. Обе ове зоне утичу на сеизмичку хазардност ове области. Ниво сеизмичког ризика је најмањи на подручју према Златару (6,5-7), з знатно је ризичније подручје према Пљеваљској котлини ( 7,5 ) и Рудом.

 

Клима

Општину Прибој карактерише изразит климатски геодиверзитет. На релативно малом простору смењују се жупна, умерено-континентална и субалпска клима. Овакав изразит климатски диверзитет последица је велике рашчлањености рељефа (утицај планинских маса, хипсометрије, нагиба терена и експозиције) и регионалних ветрова. 

Средња годишња температура у Прибоју износи 9,3°C, док је она на висоравнима око 7,6°C. Средња годишња количина падавина за прибојску општину износи 752мм. На површима и узвишењима она је виша него у долини Лима, и креће се између 850-900мм. Удео снежних падавина у укупним падавинама је такође различит. У долини Лима он износи 15%, на површима до 30%, док је на планинама преко 40%.

 

Земљиште

Општина Прибој је веома сиромашна земљишним ресурсима. Кривац за то је најпре природна средина, а потом људска небрига и немарност. Наиме, веома стрми нагиби онемогућавају дуже задржавање разореног супстрата, а с друге стране погодују ерозији земљишта, па је и са те стране стварање и развитак земљишта веома отежано. Најквалитетнија земљишта у општини Прибој притиснута су водом акумуације ХЕ Потпећ или су уништена прекривком насеља, путева и индустријских објеката. На територији општине доминирају скелетна земљишта (литосоли), затим рендзине, ранкер, колувијуми, сироземи, гајњаче и смеђа земљишта.

 

Пољопривредно и шумско земљиште у општини 

Од укупне површине општине Прибој, од 55.300ха, на пољопривредно продуктивно земљиште отпада 18.427ха или 34,95% територије.

Табела бр.1:Структура укупне пољопривредне површине према начину коришћења

 

Општина ha

Удео у укупној пољ.површини %

Површина укупно

55.300

/

Пољопривредна површина

18.427

100

Оранице и баште

Укупно

4.046

22,0

Жито

390

2,1

Повртно биље

671

3,6

Крмно биље

2.478

13,4

Воћњаци

1.405

7,6

Ливаде

7.064

38,3

Пашњаци

5.912

32,0

Остало

2.395

13,0

Општина Прибој релативно је богата шумама и шумским ресурсима. Доминантан размештај шумских ресурса везан је за више делове општине. Под шумама се у општини Прибој налази око 64%, тј. 35654ха. Однос лишчарских и четинарских шума је 65:35. Државним шумама предузеће "Србијашуме" газдује преко свог организационог дела Шумско газдинство „Пријепоље" из Пријепоља, односно преко Шумске управе из Прибоја.

 

Воде

Хидрографску кичму општине Прибој представљају реке Лим и Увац, са Потпећким језером. Мање десне притоке Лима на том делу су реке Кратовска, Јармовачка, Годушка и Рабреновачка, као и река Увац која уоквирује границу општине са северне стране. Леви део слива формира река Поблаћеница, са притокама – Љутина, Касидолска, Бучевска, Сућеска, Гложанска, Жинска, Сочица, Баботина, Калуђеровска река, Шалипурска река - које дренирају падине Побијеника, Јаворја, Забрђа. Река Увац тече северном границом општине.

Термоминерални извори су концентрисани у и око Бање, али нажалост нису сви каптирани. Најпознатије извориште је оно на коме је подигнута Стара Бања на 530мнм. Са једним базеном, чији извор даје у секунди 43 литара воде, температуре 37˚С. Над слабијим извором изграђена су три базена Нове Бање капацитета 15 литара у секунди са температуром воде 36,5˚С. Издашност свих лековитих извора прелази 80 литара у секунди. Вода је без мириса и укуса, акратотерма, а по хемијском саставу слабо радиоактивна, индиферентна хорнеотерма земно-алкалног типа. Лековита вода се пије, али се више користи за купање.

текст: Г. Пијевац

Саобраћај

Саобраћајни, копнени положај општине Прибој се везује за следеће коридоре:

  1. Пруга Београд–Бар
  2. Аутомобилски пут Београд-Црногорско приморје, који иде границом ове општине
  3. Аутомобилски пут Ваљево-Тара-Прибој-Пљевља-Никшић
  4. Пут Вишеград (Сарајево)-Прибој-Пријепоље-Сјеница-Нови Пазар

У регионалне путеве спадају деонице путева Р-114, Р-115 и Р-228.

Табела: Путеви у општини Прибој

Укупно

Савремени клобоз

Магистрални

Регионални

Локални

Свега

с.к

Свега

с.к

Свега

с.к

145

92

/

/

73

68

72

24

Пут Р-114, од границе Црне Горе (Чемерно)-Саставци-граница са БИХ (Сјеверин), целом дужином 31,8км је савременог коловоза, просечне ширине 5-6 м. Коловоз је доброг квалитета у дужини од 20,3км, средњег 9,5км и лошег 2км.

Пут Р-115, од границе општине Нова Варош-пут Р-228-Прибој-Увац, савременог је коловоза дужине 19,2км, просечне ширине 6-7м. Коловоз је доброг квалитета у дужини 8,1км а средњег 11,1км.
Део регионалног пута Р-228, од границе општине Нова Варош-Кратово-Прибојска Бања-Јармовац, повезује општину Прибој са суседном општином Новом Вароши и даље са општином Ариље. Дужина пута износи 12,7км, а ширине од 5-6м.

Велики значај за сеоско подруче имају локални путеви: Саставци-Црнуговићи-Забрњица-Крајчиновићи-Кукуровићи; Сјеверин-Забрђе-Стрмац; Прибој-Црнузи-Милијеш-Прибојска Голеша; Саставци-Касидоли; Брана (Р-115)-Калафати-Мажићи; Кратово-Јелача и Кратово (Р-228)-Брезна.

У дужини од 25км, на територији општине пролази електрифицирана пруга Београд-Бар, која је сврстана у пруге првог реда, са дозвољеним осовинским оптерећењем од 20 т. Од ње се одваја индустријски колосек до индустријске зоне у Прибоју. Густина железничке мреже износи свега 4,25км/100км2. На прузи постоје три станице: Рача, Прибој И Потпећ ( Прибојска Бања).

текст: Г. Пијевац

Поткатегорије