Prvim rebalansom u ovoj godini, budžet Opštine Priboj biće manji za 228. miliona i 219 hiljada dinara, odnosno 10,27 odsto, u odnosu na osnovnu odluku o budžetu, zbog kapitalnih projekata koji su planirani u ovoj, a nije se znalo da će biti završeni u minuloj godini – odluka je Opštinskog veća, a konačnu reč daće odbornici SO Priboj na svom prvom narednom zasedanju.
Iako lokalna samouprava ima problema sa dnevnom likvidnošću, ipak se funkcioniše, i prema rečima predsednika Opštine, nastoji se pre svega očuvati privredna aktivnost naše sredine, pa se, uz pomoć države, opet u Priboju realizuju značajni kapitalni projekti.
- „Iako su danas mnogi u kreditima, opština Priboj nije u kreditnom zaduženju, a imamo imovinu u vrednosti oko 10 miliona evra u akcijama. Svojim funkcionisanjem nastojimo da očuvamo privrednu aktivnost, ali i da realizujemo opet značajne kapitalne projekte države, kao što je ulaganje 8 miliona evra u najmodernije pogone FAP-a – Farbaru i Peskaru, a u toku je i realizacija projekta rekonstrukcije kanalizacione mreže, kao civilizacijskog dostignuća, u iznosu od 7,6 miliona evra. Samo ove dve aktivnosti su maltene kao naš godišnji opštinski budžet, a više nego ulaganja države zajedno u sve opštine našeg okruženja“ – rekao je predsednik Opštine Priboj Lazar Rvović.
Značajan prihod očekuje se i od najavljene prodaje hotela „Lim“, jer će njegovim funkcionisanjem biti ostvareni prihodi i za lokalnu samoupravu, kroz razne poreze i usluge javnih preduzeća, pa prihodi kroz zaposlenja novih radnika.
U iščekivanju novog vlasnika hotela Lim, koji će, po principu hotela u starom delu grada, veruje se, povući nove investicije i ulaganja u svom okruženju, ovih dana predata je i kompletna dokumentacija za prvu fazu izgradnje gradskog trga u Novom Priboju. U pitanju je 1.700 hiljada dolara besplatnih sredstava od Svetske banke, a napokon se očekuju i neopterećeni, direktni prihodi od Slobodne zone, za zakupljeni prostor.
- „Opština Priboj nije prodala ni jednu halu u Slobodnoj zoni, već je to sve u zakupu. S obzirom u kakvom su stanju bili pogoni, uložena sredstva investitora za njihovo opremanje ‘prebijaju’ se kroz kiriju, tako da smo faktički do sada mi ulagali ta sredstva. Mislim da taj proces ističe u ovoj godini, i onda ćemo imati značajna sredstva i od zakupa, što znači da će Slobodna zona postati samoodrživa“ – zaključio je predsednik Rvović.
Prema rečima Rvovića, u toku je i procedura rešavanja akutnog i kompleksnog problema, problema pasa lutalica, i to zajedno sa susednim opštinama, a nosilac je opština Prijepolje, i očekivanja su da će na taj način, u dogledno vreme, svi psi lutalice biti sklonjeni sa ulice i humano zbrinuti, a što će doneti i značajne uštede u opštinskom budžetu.
Članovi Opštinskog veća razmatrali su i prihvatili izveštaje o radu pribojskih javnih preduzeća – „Usluge“, „Toplane“ i bivše „Direkcije“, uz opasku da se u pojedinim segmentima, u interesu građana, moraju revnosnije obavljati povereni poslovi. Naravno, mora se voditi računa i o poslovnoj likvidnosti preduzeća, kroz uštedu energenata, bolju naplatu usluga, kadrovsku racionalizaciju i adekvatno angažovanje svih zaposlenih.
Pribojski većnici prihvatili su i izveštaj o radu u minuloj godini Regionalne sanitarne deponije “Banjica”, uz napomenu da se sa novim rukovodstvom napokon krenulo u konkretne aktivnosti, a u tom kontekstu je i izrada Regionalnog plana upravljanja otpadom za opštine Priboj, Prijepolje, Novu Varoš i Sjenicu.
S obzirom da pojedinim direktorima javnih preduzeća uskoro ističe mandat, shodno zakonskoj proceduri, utvrđena je odluka o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora javnih preduzeća kojima je osnivač opština Priboj.
