Дан слепих и слабовидих особа или Дан белог штапа, на пригодан и већ традиционалан начин, обележен је и међу члановима Међуопштинске организације из Прибоја, Пријепоља и Нове Вароши.
Леп и сунчан дан, омогућио је члановима ове организације да се по пети пут окупе у Прибоју где је и све почело пре 15 година. Дошли су да се сретну, да се испричају и размене искуства, да искажу своје потребе, али и да свима нама скрену пажњу на себе, на укорењене предрасуде, на проблеме које заједно треба да решавамо.
У име Општине Прибој, чланове МО слепих и слабовидих поздравио је Мирослав Буквић, помоћник председника Општине, пожелео им угодан боравак у нашем граду, добро здравље и дуг живот, али и даљу успешну сарадњу са локалном самоуправом.
Међуопштинска организација слепих и слабовидих за ове три општине једно је од најстаријих удружења у овом делу Србије, постоји већ преко 70 година, још за време срезова, а по речима председника Омера Ћеловића, тренутно броји близу 300 чланова. Удружење има добру сарадњу са све три локалне самоуправе.
Како се чуло, локална самоуправа у Прибоју, сходно својим могућностима, можда и највише чини на побољшању положаја ових лица. Поред неопходних законских и инфраструктурних решења, ради неопходне и боље комуникације, овим особама посебно значи летовање на мору и ове године о трошку општине Прибој.
Уз захвалност општини Прибој, али и њеним челницима, на свему што чине за ово удружење, чула се и званична иницијатива да се помоћник председника општине Мирослав Буквић предложи за признање ове организације на републичком нивоу.
Дан слепих и слабовидих лица, илити Дан белог штапа, је прилика да ове особе скрену пажњу, не на себе, него друштву у коме живе, а пре свега надлежним институцијама, да им омогуће и створе услове за што лакши и хуманији живот, са што мање препрека и предрасуда, а са што више људског разумевања. Они су популација која не тражи ништа посебно, само оно што су цивилизацијска достигнућа овог друштва. Желе једнак третман у свему што овај живот пружа.
Тако се и овога пута показало колико овим људима мало треба да се опусте, да упркос свему, бар на тренутак забораве своје животне тешкоће и ограничења, и покажу колико су ведрог духа, и да су увек спремни за дружење, здравицу, стихове и наравно песму и коло.
