Međunarodni dan seoskih žena, 15.oktobar, ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine UN iz 2007. godine, a ideja da se uvede poseban dan, kada zemlje širom sveta ukazuju na poseban doprinos žena na selu, potekla je sa Konferencije žena UN, u Pekingu 1995. godine. Njegovim obeležavanjem se skreće pažnja na ključnu ulogu žena na selu kao stuba porodice, poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Od oko šest miliona građana Srbije, dva i po miliona živi u ruralnim predelima naše zemlje, od čega su polovina žene. One su stvarni stub porodice, istinski čuvari naših ognjišta, brižne majke i supruge, ali i nezamenljivi, i uglavnom nevidljivi, radnici u domaćinstvu, ali i praktični čuvari tradicije sela i svoga roda.
Uprkos toj ključnoj ulozi žene sa sela u porodici, i bez obzira što su sve vidljivije i prisutnije u kreiranju politike sela ali i lokalne zajednice, i dalje su marginalizovana i ranjiva društvena grupa.
Kućni poslovi i briga o deci skoro su isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeniji pristup prihodima, imovini, pa i odlučivanju.
A da bi se to stanje popravilo, o tome se mora češće ili čak stalno, i to javno, govoriti, kako bi žene sa sela još više skrenule pažnju na sebe, a ne da i dalje ostanu po strani društvenih zbivanja. Ti ciljevi, utakni su i u organizaciju prve nacionalne konferencije “Nevidljive heroine Srbije”, koja je 15.oktobra održana u Čačku.
Nepovoljan socioekonomski položaj, žene na selu, u poređenju sa muškarcima, ogleda se u težem pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje, za većinu lica čiji su glavni izvori prihoda penzija i socijalna davanja. Iako se poslednjih godina taj trend u Srbiji polako menja, žene su i dalje u svega 12 odsto slučajeva, nosioci ili vlasnici poljoprivrednog gazdinstava.
Više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno, neke od njih nemaju ni zdravstveno osiguranje, a u starosti neretko žive i na rubu egzistencije. Poboljšanje tog stanja kroz podršku ženama u poljoprivredi i u ruralnom razvoju ogleda se kroz različite državne mere podsticaja, a ekonomsko osnaživanje, svi se slažu, je najbitnije. Ono će omogućiti i opstanak žena na selu, a time i njihovih porodica, pa i srpskog sela uopšte.
“Uloga, značaj i položaj žene u ruralnoj sredini i mere podrške”, što je i bila tema ovog skupa – iz svojih uglova osvetlili su, pored organizatora Otvorene mreže za poljoprivredu – Moj poljoprivrednik, i predstavnika Vlade, i predstavnici međunarodnih organizacija – USAID-a i SWG RRD-a, Ruralne mreže Crne Gore, Balkanske mreže za ruralni razvoj, do panel diskusije – na temu “Žene u selima – od čuvara tradicije do pokretača promena u ruralnom delu Srbije”.
Svi predlozi, zahtevi i ponuđena rešenja našla su se u zajedničkoj deklaraciji Konferencije, koja će biti dostavljena svim relevantnim faktorima za unapređenje položaja žene u selima Srbije.
Prvoj nacionalnoj konferenciji “Nevidljive heroine Srbije” u Čačku prisustvovala je i delegacija Priboja, u kojoj su najbrojnije bile žene iz pribojskih sela, koje su, uprkos svim poteškoćama, ipak svoju sudbinu vezale za selo.
Na Konferenciji je prikazan i kratkometražni film “Žena iz krša”, u produkciji Crnogorske ruralne mreže, a na platou ispred Kulturnog centra u Čačku organizovan je i Sajam lokalne hrane.
