У амфитеатру Завичајног музеја у Прибоју, 16. јула одржана је трибина – Баштина Михаила Константиновића, о истакнутом јавном раднику о коме се мало зна, а који води порекло из Прибоја.
О баштини човека који је оставио дубок траг у правној науци, декану Правног факултета у Београду, министру и носиоцу албанске споменице – говорио је прф. др Јовица Тркуља, угледни професор, публициста и истраживач.
- “Иако је Михаило Константиновић био истакнута јавна личност, универзитетски професор, министар, добровољац и мислилац који је оставио дубок траг у правној науци и друштву, у садашње време о њему се ипак врло мало зна и с правом би могао да се сврста у рубрику – заборављени умови Србије. Свој допринос афирмацији неправедно запостављеног интелектуалца, чије је порекло баш из Прибоја, дала је и наша локална заједница, односно Завичајни музеј” – рекао је Борис Мрдовић, председник СО Прибој.
Михаило Константиновић је рођен у Чачку 1897. године, након што је његов отац после свађе са Турцима морао да напусти прибојске Челице. Иако пореклом из радничке породице, Михаило је био један од најбољих ученика чачанске гимназије, коју наставља у Француској, где у Лиону завршава и правни факултет, а докторира у Паризу. У земљи “галских петаова” био је и добровољац, артиљерац, што су Французи знали да цене, а био је и носилац албанске споменице.
По повратку у земљу ради као професор права у Суботици, а потом на Правном факултету у Београду, где је касније био и декан. Радо је био виђен и на краљевском двору, за време кнеза Павла, где је подучавао Петра Другог, али је најзначајнији траг оставио у области права.
- “Михаило је био леп и образован, елоквентан човек, па су на његова предавања долазили и са других факултета, као у позориште. Био је декан Правног факултета у Београду чак у четири мандата, а имао је изузетан таленат за писање закона, па се и данас његов Закон о облигационим односима користи и код нас, али и у Хрватској и Словенији” – рекао је на трибини у Прибоју проф. др Јовица Тркуља, такође универзитетски професор, публициста и истраживач.
Михаило Константиновић је био и министар у влади Цветковић – Мачек, али је био против Тројног пакта, због чега је навукао бес немачког Рајха, па је морао да избегне у Египат и Лондон. Нуђено му је и место министра у Влади Субашића, као и место амбасадора у Америци, али је то одбио и враћа се у земљу, где наставља рад и стиче статус једног од најугледнијих и најомиљенијих професора београдског универзитета.
Михаило Константиновић, иако један од најпознатијих Чачана, ипак није заборављао ни своје корене – Прибој и овај крај, као родно место својих родитеља.
Богата архива коју је иза себе оставио, налази се у Међуопштинском архиву у Чачку. Преминуо је 1982. године.
Отац је познатог српског писца, филозофа, есејисте и књижевног критичара Радомира Константиновића.
