U amfiteatru Zavičajnog muzeja u Priboju, 16. jula održana je tribina – Baština Mihaila Konstantinovića, o istaknutom javnom radniku o kome se malo zna, a koji vodi poreklo iz Priboja.
O baštini čoveka koji je ostavio dubok trag u pravnoj nauci, dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu, ministru i nosiocu albanske spomenice – govorio je prf. dr Jovica Trkulja, ugledni profesor, publicista i istraživač.
- „Iako je Mihailo Konstantinović bio istaknuta javna ličnost, univerzitetski profesor, ministar, dobrovoljac i mislilac koji je ostavio dubok trag u pravnoj nauci i društvu, u sadašnje vreme o njemu se ipak vrlo malo zna i s pravom bi mogao da se svrsta u rubriku – zaboravljeni umovi Srbije. Svoj doprinos afirmaciji nepravedno zapostavljenog intelektualca, čije je poreklo baš iz Priboja, dala je i naša lokalna zajednica, odnosno Zavičajni muzej“ – rekao je Boris Mrdović, predsednik SO Priboj.
Mihailo Konstantinović je rođen u Čačku 1897. godine, nakon što je njegov otac posle svađe sa Turcima morao da napusti pribojske Čelice. Iako poreklom iz radničke porodice, Mihailo je bio jedan od najboljih učenika čačanske gimnazije, koju nastavlja u Francuskoj, gde u Lionu završava i pravni fakultet, a doktorira u Parizu. U zemlji „galskih petaova“ bio je i dobrovoljac, artiljerac, što su Francuzi znali da cene, a bio je i nosilac albanske spomenice.
Po povratku u zemlju radi kao profesor prava u Subotici, a potom na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je kasnije bio i dekan. Rado je bio viđen i na kraljevskom dvoru, za vreme kneza Pavla, gde je podučavao Petra Drugog, ali je najznačajniji trag ostavio u oblasti prava.
- „Mihailo je bio lep i obrazovan, elokventan čovek, pa su na njegova predavanja dolazili i sa drugih fakulteta, kao u pozorište. Bio je dekan Pravnog fakulteta u Beogradu čak u četiri mandata, a imao je izuzetan talenat za pisanje zakona, pa se i danas njegov Zakon o obligacionim odnosima koristi i kod nas, ali i u Hrvatskoj i Sloveniji“ – rekao je na tribini u Priboju prof. dr Jovica Trkulja, takođe univerzitetski profesor, publicista i istraživač.
Mihailo Konstantinović je bio i ministar u vladi Cvetković – Maček, ali je bio protiv Trojnog pakta, zbog čega je navukao bes nemačkog Rajha, pa je morao da izbegne u Egipat i London. Nuđeno mu je i mesto ministra u Vladi Subašića, kao i mesto ambasadora u Americi, ali je to odbio i vraća se u zemlju, gde nastavlja rad i stiče status jednog od najuglednijih i najomiljenijih profesora beogradskog univerziteta.
Mihailo Konstantinović, iako jedan od najpoznatijih Čačana, ipak nije zaboravljao ni svoje korene – Priboj i ovaj kraj, kao rodno mesto svojih roditelja.
Bogata arhiva koju je iza sebe ostavio, nalazi se u Međuopštinskom arhivu u Čačku. Preminuo je 1982. godine.
Otac je poznatog srpskog pisca, filozofa, esejiste i književnog kritičara Radomira Konstantinovića.
