Поводом Дана жена, у Прибоју 7.марта, промовисана је књига о љубави и ентузијазму првог директора прибојског ФАП-а, стварању Фабрике аутомобила, а тиме и новог дела Прибоја.

"Још се прича поред Лима", роман првенац Прибојке Весне Југовић, стипендисте и бившег радника ФАП-а, економисте по образовању, али скривене поете у души, презентован је на Тргу ФАП-а, у препуној сали Регионалног иновационог "Start up" центра, љубитељима писане речи и сведоцима једног времена, да би се та прича наставила, не само у овом граду, и не само поред Лима.

Прича из овог штива је и прича о историји овог града. Отуда на промоцији и познати историчар овог краја и Србије, Салих Селимовић.

"Весна је успела да на документарни начин представи једно време, када се рађала фабрика заједно са једним делом Прибоја, али и да напише љубавни роман, о великој љубави првог директора ФАП-а, Радмила Лавренчића и његове прелепе супруге Иванке, али и њихове љубави према овом граду и људима у њему. Зато све честитке на уложеном труду.", рекао је историчар Салих Селимовић.

"Још се прича поред Лима" је и љубавни роман и документарно штиво. Прича о љубави Радмила и његове супруге Иванке, или Бебе, како су је звали, прича је и о рађању и развоју, али и останку Фабрике аутомобила у Прибоју.

Случајно познанство ауторке и Иваке Лавренчић, које је прерасло у истинско пријатељство, резултирало је да ова књига угледа светлост дана. И остане траг у времену, као дуг човеку, који је ушао у историју Прибоја.

"Мој мотив је био да остане писани траг о овом дивном човеку, без кога би, сигурна сам, овај град изгледао другачије. Јер, да је он поклекао, пред понудама, па и уценама, ФАП не би остао у Лимској долини. Зато је Радмило "награђен" и робијом, а ја сам покушала овом књигом да му се бар делом, као Прибојка и бивши радник ФАП-а одужим, за оно што је учинио за фабрику и овај град.", рекла је ауторка романа, Весна Југовић.

Објављивањем ове књиге, још више ће да се прича и поред Лима, али и у сваком прибојском дому, о првом директору ФАП-а и његовој животној сапутници, која је београдске улице заменила прибојском калдрмом.

Прибој их памти, као људске величине, али и по делима, Радмила по ФАП-у и улици коју је добио пре непуну деценију, а Иванку као пројектанта бившег ресторана ФАП-а, некада највеће сале у Србији без стуба.