Школа у прибојском селу Стрмац, изграђена је тачно пре пола века, почетком седамдесетих година прошлог века. Била је понос села и овог краја, а 8.маја, у току ноћи, потпуно је изгорела. Остали су само зидови, који подсећају на званично најлепшу сеоску школу у Србији 1974. године.

Делећи судбину већине села у Србији, школа у овом планинском селу, удаљеном 40 км од Прибоја, због недостатка ђака, затворена је већ две деценије. Пре две године средствима Општине замењен је кров, како би се школа сачувала од даљег пропадања.

Пожар на згради школе мештани повезују са догађајем, који се десио пре два дана, 6.маја, када је, за сада непознати починилац, под велом ноћи, поразбијао стакла на помоћним објектима школе - некадашњој ђачкој кухињи, кући где је био стан директора и киоску продавнице. Иако овом догађају нису придавали много пажње, случај је пријављен полицији, која је сутрадан изашла на лице места.

Стакла на школи то вече нису оштећена, али су ујутру затечена улазна врата школе отворена.

Пожар је примећен 8.маја око 22 сата, па мештанима није било сна. Ноћ су провели у неверици и страху. И ноћ и дан провели су код своје школе, пуни емоција због оног што се десило - јер школа је била део њихове породице.

Уз мештане, код школе где је пожар локализован, дежурали су ватрогасци - спасиоци, припадници полиције, инспектори. Истражне радње крећу наредног дана, када пожар буде потпуно угашен. Мештани сумњају да је пожар намерно подметнут, иако ће коначну реч дати - надлежни органи.

Делегацију овог села примили су челни људи Општине, председник Општине и председник СО Прибој, Лазар Рвовић и Борис Мрдовић, и обећали пуно ангажовање свих државних органа у расветљавању овог немилог догађаја.

Први човек општине Прибој, Лазар Рвовић обећао је потпуно обнављање објекта школе, која би након тога могла добити и нову намену, попут школе у природи за извођење рекреативне наставе, не само прибојских школараца.

Иначе, школа у Стрмцу налази се на падинама планине Јаворје, у пограничном делу са Босном и Херцеговином, односно општинама Рудо и Чајниче.